Koliko RAM-a i koliki SSD zaista trebate?

Dvije stavke najviše utiču na to kako će računar raditi kroz nekoliko godina — količina radne memorije i veličina diska. Procesor je važan, ali se rjeđe pokaže kao usko grlo od premalo memorije.

Radna memorija (RAM)

8 GB je danas donja granica upotrebljivog. Dovoljno je za internet, mejlove, Office dokumente i gledanje videa — dakle za školu, recepciju i osnovni kancelarijski rad. Ako držite dvadesetak kartica u pregledniku i uz to Excel, već ćete osjetiti usporenje.

16 GB je razumna sredina i najisplativija nadogradnja koju možete platiti. Podnosi rad s više programa istovremeno, veće tabele, obradu fotografija i video pozive uz sve ostalo otvoreno. Za većinu ljudi koji računar koriste za posao, ovo je prava količina.

32 GB i više ima smisla za montažu videa, 3D, CAD, virtuelne mašine i rad s bazama. Ako ne radite ništa od toga, novac je bolje uložiti u veći disk ili bolji ekran.

Provjerite i može li se memorija dodati kasnije. Kod dijela tankih modela memorija je zalemljena na ploču i nadogradnja nije moguća — tada je bolje odmah uzeti 16 GB nego računati na kasnije.

Disk

SSD nije opcija nego uslov. Razlika između SSD-a i starog mehaničkog diska osjeti se više nego razlika između dva susjedna procesora — računar se pali za nekoliko sekundi umjesto minutu i programi se otvaraju odmah.

256 GB je dovoljno ako radite s dokumentima i držite fotografije u oblaku. Popuni se brže nego što očekujete kad se dodaju ažuriranja sistema i nekoliko većih programa.

512 GB je najčešći izbor i pokriva normalnu upotrebu bez razmišljanja o prostoru.

1 TB treba onima koji drže fotografije i video lokalno ili instaliraju veće igre — jedan moderni naslov zna zauzeti stotinu gigabajta.

Oznaka NVMe znači brži SSD od starijeg SATA tipa. Razlika se vidi kod kopiranja velikih fajlova i učitavanja igara, a kod svakodnevnog rada je manja nego razlika SSD naspram mehaničkog diska.

Praktično pravilo

Ako birate između bržeg procesora i više memorije za isti novac — uzmite memoriju. Ako birate između većeg diska i bržeg diska — uzmite veći, jer se pun disk osjeti svaki dan, a razlika u brzini samo povremeno.

Konfiguracija svakog artikla piše na njegovoj stranici, a u laptopima i desktop računarima možete filtrirati po memoriji i disku.

Kako provjeriti koliko imate sada

Na Windowsima pritisnite Ctrl + Shift + Esc, otvorite karticu
Performanse i pogledajte Memorija i Disk. Tu piše ukupna količina,
koliko je zauzeto i — kod memorije — koliko je utora popunjeno. Ako je od dva utora popunjen
jedan, nadogradnja je jednostavna i jeftina.

Dva modula rade brže od jednog

16 GB u dva modula po 8 GB radi brže od jednog modula od 16 GB, jer memorija tada radi u
dvokanalnom režimu. Razlika je najveća kod računara s integrisanom grafikom, koja dijeli memoriju
s procesorom. Kad naručujete nadogradnju, bolje je dopuniti do para nego dodati jedan veći modul.

Šta se dešava kad se disk napuni

SSD usporava kad ostane bez slobodnog prostora, a Windows uz to koristi disk kao produžetak
memorije. Ostavite bar 15–20 % slobodnog prostora. Ako je disk stalno pun, veći
disk rješava i problem brzine, ne samo prostora.

Kod desktop računara je lakše

Desktop kućišta gotovo uvijek imaju slobodne utore za memoriju i mjesto za dodatni disk, pa se
konfiguracija dopunjava kasnije. Kod laptopa to zavisi od modela — kod tanjih je memorija
zalemljena. Zato kod laptopa vrijedi kupiti s rezervom, a kod
desktop računara se može krenuti skromnije.

Kratak izbor po namjeni

• Škola, recepcija, dokumenti — 8 GB i 256 GB SSD.
• Svakodnevni posao, više programa — 16 GB i 512 GB SSD.
• Fotografija, veće tabele, virtuelne mašine — 16–32 GB i 512 GB do 1 TB.
• Montaža videa, 3D, CAD — 32 GB i 1 TB, po mogućnosti NVMe.